Проф. др Светислав Крстић

(1938 – 2023)

У школској 2023/24. преминуо је проф. др Светислав Крстић. Проф. др Светислав Крстић рођен је 2. маја 1938. године у Охриду. Гимназију је похађао у Скопљу и Београду, где је и матурирао. Дипломирао је на Медицинском факултету Универзитета у Београду 1968. године. На место приправника на Катедру за фармакологију (у то време Завод за фармакодинамију) примљен је 1969. године, а за асистента за предмет Фармакологија изабран је 1970. године. Магистарску тезу „Прилог изучавању деловања диетиламида лизергинске киселине на изоловани утерус пацова“ одбранио је 1978. године на Фармацеутском факултету, Универзитета у Београду, а докторску дисертацију „Фармаколошка анализа повраћања изазваног никотином и диметилфенилпиперазинијумом у мачака“ 1983. године на Медицинском факултету, Универзитета у Београду. У звање доцента изабран је 1986. године, у звање ванредног професора 1991. године, а у звање редовног професора 1996. године. Пензионисан је 2003. године. Професор Крстић је био на студијским усавршавањима у САД, 1971. године у трајању од три месеца у Лабораторији за експерименталну психологију на Пурдуе универзитету (Лафаyетт,Индиана) и 1988. године два месеца на Одељењу за клиничку фармакологију Тхе Натхан С. Клине Институте фор Псyцхиатриц Ресеарцх (Орангебург, Неw Yорк). Дуги низ година је био шеф Катедре за фармакологију, као и руководилац здравствене специјализације из Фармакотерапије (у то време Фармакоинформатике). Био је ментор 35 дипломских радова и више десетина специјалистичких завршних радова, као и коментор две магистарске и једне докторске дисертације. Професор Крстић је био сарадник на једном научном пројекту Медицинског факултета Универзитета у Београду под називом Механизам дејства биолошки активних супстанција на тонус крвних судова (1991-2001) који је финансирало Министарство за науку Републике Србије. Према СЦОПУС бази података професор Крстић има 27 радова, који су цитирани 253 пута. Такође, има 36 радова у домаћим часописима, 53 саопштења на домаћим и иностраним скуповима и већи број предавања по позиву. Био је члан Друштва фармаколога Србије, Фармацеутског друштва Србије, Друштва биофизичара Србије, Друштва физиолога Србије и Фармакотерапијске секције Српског лекарског друштва. Лекар по вокацији, професор Крстић је генерацијама студената фармације зналачки, са жаром и шармом преносио знање из фармакологије.